Svaka moja reč o ovome je krajnje suvišna …
На слици: Псеудоидентитет; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com
Ја не питам када ћеш стићи, мене интересује да ли си пошао?
Нити марим којим путем идеш, ја желим да знам куда си кренуо?
Није ми важно где си до сада живео, са ким си живот делио, нити чак, јеси ли сваког дана умирао?
Важно ми је да ли си тада постојао и колико си силан био?
На хајем да ми кажеш да ли си тријумфовао или губио, али бих силно да знам јеси ли горео и у победи и у поразу?
Да ли си славио или капитулирао, не марим ни мало, ја хоћу да знам јеси ли издао?
Мене не занима шта ћеш изговорити, хоћу да знам хоћеш ли уопште проговорити?
И ако ти се врисак отме, да ли је из грла или душе?
И када тихујеш, чиниш ли то јер си разумео себе или разумео друге?
Или зато што је свака Реч после…
View original post 42 more words
Бане, учинио си овај пост популарнијим него што би он икада био.
Хвала Ти, Другар!
Ne … samo sam možda neke ljude upoznao sa tvojim pisanjem i time im učinio “uslugu”. Slava onima koji je zaista zaslužuju … a ti samo piši …
P.S. nadam se da je sa bratom sve u redu, ako te ne pitam, znaj da mislim na tebe i tvoju porodicu, a znam da kad dođe trenutak ćeš reći/napisati ono što misliš da/ako treba da znamo.
Слава Богу.