Legoh sinoć konačno u neko pristojno doba u nadi da ću konačno prespavati noć posle ne znam ni sam koliko meseci, ako ne i godina.
Naravno, kao što uvek i biva, kada pokušam da budem normalan, plan propade i probudih se u pola noći sa pomalo čudnom misli, koju kao da mi je neko šaputao u snu, a ona je da ja nisam pročitao knjigu koju sam kupio pre recimo dve godine, i da bih kako mi je krevet prazan, ostatak noći trebao provesti u čitanju iste.
Ne budem lenj, doduše nikada i nisam kada mi dođu tako neke ideje u glavu, ustadoh, ne popih kafu, toga sam tek ove sekunde postao svestan, nađoh knjigu i čitah je do malopre.
Dete na stepenicama – Branislav Bjelica
Na omotu piše “Knjiga koja će vam slomiti srce”.
Pa mogu reći da je svakako bila blizu toga, dubokim disanjem to nekako izbegoh.
Priča je o napuštenom detetu i ne bih više ništa rekao o tome, kupite ili iznajmite knjigu pa pročitajte.
No, ne mogu da se ne stresem od pomisli koliko smo puta samo prošli pored nekog Branislava koje je sedelo samo i gladno, čekajući majku ili već nekog … od nas da mu pomogne.
Zamolio bih vas na kraju samo nešto … godinama se “poznajemo” i dajem sebi za pravo da vas zamolim … ako prođete …. ne … KAD prođete pored nekog takvog deteta koje vam možda deluje gladno i napušteno … kupite mu bar jednu kiflu ako imate kod sebe toliko novca, nemojte ga pitati da li je gladno … samo mu kupite “nešto” i dajte mu.
Nahranimo gladnu decu koliko možemo a sa njima i našu dušu.
Branislav Bojčić 
Sam naziv knjige počinje da pravi pukotine na mom zidu. Ja sam uvijek bio za pomaganje takvoj djeci. Ne samo djeci, nego i odraslima. Ima i starijih Branislava koji čekaju pomoć. Nažalost, toga svuda ima.
Svuda … tuga … ne znam kako ljudi mogu da se voze svojim jahtama, znajuci da neko tamo gladuje …
Zaista misliš da ti na svojim jahtama, skupocjenim automobilima, luksuznim vilama ikada pomisle na one koji nemaju? Sumnjam u to. Sve su to Marije Antoanete.
Uff zamisli da ti neko da odgovor … jedite kolace ili tako nesto … mada sam posle negde citao, da ona to ipak kao nije rekla. Pa ako ne pomisle i nikad ne pomognu, siromasan je to zivot onda. Mada u pravu si, na yt mi iskocio neki klip bogata deca … instagrama valjda … gledao malo …. bas me zbunio video … mislio sam da to postoji samo u filmu … ne znam …. ruzan je ovo svet, najradije bi se zatvorio u sobu i pisao, citao …. tvoj horor o meni recimo 😀 … imam prijatelja koji je odrastao u domu i koji kad god moze nakupuje slatkise i sto god i odnese tamo. Lepota cele price i njega kao osobe, sto to nikad nije rekao, nego smo ga videli sa kesama kako ulazi u dom itd …
Rekla-ne rekla, rečenica je stravična i zaslužuje kaznu. Siromašan je to život, zaista. Isprazne ljušture koje se klanjaju bogovima novca i brojnim drugim idolima. Tvom prijatelju svaka čast 🙂 Malo je takvih. Čovjek ne zaboravlja svoje porijeklo i odakle je potekao. A što se tiče tebe, izgleda da se moram baciti na pisanje 😀