Jedan čovek odlučio da se sredi i uljudi, da bude praktičan i koristan, kako sebi, tako i zajednici, da organizuje svoje vreme i svaki svoj postupak, tako da od života u svakom momentu uzme maksimum, te u skladu sa tim neopozivo usvojio zlatno pravilo da triput razmisli pre nego što bilo šta uradi. Čvrsto rešen da svoj naum realizuje u svakodnevici, čovek se, ipak, u jednom trenutku zapita kako je uopšte moguće razmisliti tri puta, s obzirom na to da je misao kao takva beskonačna, prilično amorfna, neuhvatljiva i neopipljiva, te da je nemoguće znati gde jedna završava, a gde počinje druga, o trećoj da i ne govorimo, pogotovo imajući u vidu to da je nešto što je u samom sebi beskonačno zapravo nemoguće podeliti na tri dela. U jednom momentu, čovek se uplaši da bi od ovakvog razmišljanja mogao ostariti i umreti, a ne pomeriti se s mesta, i…