Voleo bih da te nikada nisam sreo, a ponovo sećanje na tebe bih branio životom …
Dao bih sve …
- Comment
- Reblog
-
Subscribe
Subscribed
Already have a WordPress.com account? Log in now.
Voleo bih da te nikada nisam sreo, a ponovo sećanje na tebe bih branio životom …
Dao bih sve …
Branislav Bojčić 
Ta ( o)sećanja su najteža
Ех, сви смо ту (били).
Šta reći osim bravo. Rekao si u jednoj rečenici što neki ne mogu ni romanom u tri toma. Svaka čast.
Uff … “fala” ti … volim kratke forme … uvek sam mislio da bi jednog dana mogao da budem kao Hank Moody … cak i bolji 😀
Moody je poseban 😀 Teško da ga možemo doseći, ali ne treba prestajati pokušavati 😀 My brotha from anotha motha 😀
A samo smo l(j)udi… uvek razapeti između (sopstvenih) krajnosti…
Potpuno se pronalazim u ovoj tvojoj rečenici. Zaista se trudim da budem, nekako mislim bolje između krajnosti sopstvenih mogućnosti neko između ograničenja koja mi svet i okolina nameću. Inače sam sklon tome da idem u što bi rekli “iz krajnosti u krajnost”. To nije nešto što sam do sada uspevao da kontrolišem, a to iskreno uglavnom i ne želim.
Potpuno razumem to što govoriš i osećaš. Oduvek mi je smetao diktat sveta, okoline. Oduvek sam bila neprilagođena očekivanjima drugih. Nisam bogzna šta postigla, tek toliko da nešto jednostavnije mirim svoje krajnosti, odnosno da to idenje u suprotne krajeve bude blaže i podnošljivije za moje biće.