… da popijem čašu vina u restoranu „Žil Vern“ u Parizu
… da posmatram zalazak Sunca na Siciliji
… da se okupam na plaži Paraiso na Kubi
… da odigram Hula ples na Havajima
… da posetim Hristov grob u Jerusalimu
… da provozam sanke sa psima na Aljasci
… da odem na karneval u Riju
… da meditiram sa monasima na Tibetu
… da ronim na Fidžiju
iznad svega …
… zaspim barem još jednom, kao nekad kada sam bio dete, sa dušom lakšom od pera, očišćenom od greha i da se probudim pored tebe ljubavi na obali nepoznatog mora … konačno spokojan.
Da ti se sve želje ostvare! Cmok :*
Ljubav!
Ljubavi jel si dobro, sve ok?
Mmmmm bebo :* Super sam, nego lenčuga, sve me nešto mrzi 😦
Препознах и себе овде, и неке своје жеље. Надам се да ће ти се остварити – последња.
Ove i hoće nekako, malo para, malo vise vremena … ali ta zadnja … ne … u svakom slucaju moram biti zadovoljan postignutim 🙂
Цитираћу Томаса Едисона: Many of life’s failures are people who did not realize how close they were to success when they gave up.”
Можда је ипак могуће остварити и последњу? Уосталом, почни с овим првим, једну по једну, и то ће ти показати да ништа није немогуће и уверити те да можеш све што желиш довољно јако.
Da … ali … Tomas je tu mislio na nesto drugo … sve prethodne su manje vise pitanje truda i koliko ja to zaista zelim, ako to zelim dovoljno sasvim lagano ostvarive … ta zadnja nije pitanje truda i zelje, drage volje bi je zamenio za sve prethodne … ona je vise pitanje zivota, srece, sudbine …. Voleo bih da si ti u pravu, ali, ali ….
НА ЖАЛОСТ, памтим средину седамдесетих у Паризу, Био сам тек дете…
Да само знаш како бих радо да могу да се у њих вратим и истог часа склопим очи заувек.
Негде на Монмартру…
Поздрав Бане!!!!!
Na srecu valjda? Ne treba zaliti za vidjenim lepotama, pa makar ih ne videli vise, jer taj osecaj ostaje urezan u dusi cak i kad i secanja na sam prizor izblede. O cuvenom pogledu sa Monmartra sam samo slusao, citao …Otici cu, to je sasvim sigurno, jedino smrt moze da me spreci. Otici cemo zajedno … zatvoricemo oci … pa cemo ih otvoriti, sici u grad, nazdraviti Parizu i samom zivotu casom opojnog vina.
На несрећу, добри Бане. Од носталгије се може увенути…
Емил Сиоран је знао да каже: „Живим само зато што је у мојој моћи да умрем кад ми се прохте; без идеје о самоубиству, одавно бих се убио“.
A ponovo … da neko pokusa da ti ukrade to secanje … branio bi ga tim istim zivotom. Tonemo u mrak … e sad mogao bih na nazad na svetlost, ali ne zelim, najbolje vidim po tami.
БРАНИО БИХ ГА!
У ПРАВУ СИ.
Mislim da možeš da ostvariš svoje želje tako što ćeš početi da radiš na njima,
Ja sam počela, npr. 🙂
Bravo za tebe. Pa zelje se obicno tako ostvaruju, tesko da ce doci same od sebe. Za sve ovo treba malo para i malo vremena, trudim se da nadjem balans izmedju ta dva, bice to sve ok uskoro. 🙂
Želim i ja sve ove želje. 🙂 Divno napisano.
Želi ih dovoljno, i ostvariće se.
Ništa nije nemoguće 🙂 Kao što ti reče, želi ih dovoljno i potrudi se i ostvarit će se.
Ovo je sve lako ostvarivo, skoro sve. Uvek je falilo nesto, nekad para, sad vremena, ali malo organizacije, pa ce biti sve ok.
Upravo tako. Samo malo organizacije, trunka odricanja i mrva žrtvovanja i eto ga 🙂