O pesnicima …

Petrarka je rekao da pesnici počinju da žive tek kada umru. Kosta Vujić navodno svom učeniku/pesniku Miloradu Mitroviću da ga čeka teška sudbina pesnika po cenu večne slave. Cane Partibrejkers da srećni ljudi ne pišu pesme. Tamo neka budala da su pesme krik duše. 

Napisao sam ih samo nekoliko u životu. Svaki put sam imao osećaj kao da vrhom pera probadam svoje srce i da umesto mastila pišem svojom krvlju. Sreća je moja verovatno što nisam bio dovoljno talentovan da bih bio pesnik, pa ću možda i poživeti koju godinu duže. 

U duhovnom smislu, ne postoji teži život od njihovog ali i ne postoji večnija slava od njihove … Oni najbolji ostaju upamćeni hiljadama godina … 

Oni su zauvek besmrtni jer žive u našim srcima …

Ovaj ispod je moj omiljeni, ovo je moja omiljena pesma i moj omiljeni stih:

„Moj živote beše li tek san?“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s