Ali ne Sebastijanu, nego ovom našem polnom organu. Zarad relativne “kulture” teksta smanjićemo vulgarnosti tako što ćemo ga zvati recimo Đokica.

Primetio sam da se analizom Đokice u poslednje vreme uglavnom bave žene, novinarke, psiholozi, doktorke itd

E do Đokice!

Kako koji Đokica, žena može da zna kako je imati Đokicu.

( 100% sad svi ovi koji ne vole psovke žale što nisam ostao pri Kurcu )

Sve analize su potpuno pogrešne jer su zasnovane na pretpostavci da su dotični i njegov Đokica jedna osoba … Apsolutno nisu!!!

Đokica vam je tu kao njegov najbolji ortak, bleje non-stop zajedno, takoreći nerazdvojni su.

Dotični čovek u koga ste se zaljubili je pažljiv, pun ljubavi i razumevanja ( znam da nije, ali to nije tema ove priče 😛 )

Đokica je pun energije, uvek spreman za akciju, kao neki life coach, motivacioni govornik, koji uvek ima ideju za nekom novom avanturom. I to je tako 24 sata, 7 dana u nedelji …

Postoji čitav unutrašnji dijalog koga žene uopšte nisu svesne:

• Ajmo brate, molim te, molim te, moliiiim teeee !!!
• Brate neću, volim je, saznaće, šta ću onda, ostavi me na miru!
• Neće brate, ne brini, imam plan, sve ok, voli te brat, čuvam ti leđa, idemo samo još ovaj put i nećemo više!

I naravno odu, ona sazna …

• I šta sad da radim, rekao sam ti da će saznati!
• A jbg rekao sam i ja tebi,  100 puta, Nokia 3310 keva, jebali vas ti smart telefoni.
• Uffff bre, začepi debilu!!!
• Doobroooo …

5 minuta kasnije …

• E brate da nemaš telefon one njene drugarice što više ne priča sa njom. Mislim ko zna šta sad ona radi, mi sedimo ovde ko budale možda bi …
• Ćuti debiluuuuu!!!

10 minuta kasnije …

• 064 xxxx xxx
• Tako je brate !!!! Idemoooo!

24 sata, sedam dana u nedelji …