Gladan sam mira i osmeha.
Gladan sam spokojnog sna
u ovim noćima ludila.
Gladan sam dobrog vina.
Gladan sam šetnji obalama,
noćnog kupanja pod sjajem mesečina.
Gladan sam tvog bedra
I noćnih uzdisaja.
Gladan sam tvojih poljubaca.
Naših znojavih tela spojenih požudama.
Iznad svega!
Gladan sam tvojih očiju u kojima mi se duša ogledala.
- Comment
- Reblog
-
Subscribe
Subscribed
Already have a WordPress.com account? Log in now.
Branislav Bojčić 
“Не журим више за одбеглим временом, јесењим акварелима мелодију пишем.
Ветрове из космоса не чекам више, пресветом своду под тишину полазим.
Не проговарам, ћутњом презирем, у самоубици раскринкавам убицу.”
Поздрав Бане!
Ма, не…
Питам се шта те привлачи дугмету Delete?
Остај здраво Бане!
Valjda je to priroda mog bića … samodestruktivne misli 🙂 stvarno ne znam, a što je još veći fenomen zaista sam lepo raspoložen, šta bi tek pisao i mislio da nisam 🙂 Čujemo se druže!
smisljam sta pametno da iskomentarisem i dodam, al’ sve si rekao, prosto… sve
tnx pretty girl :*
:))
Sve si rekao dragi Bane..ja osećam i glad i prazninu i sve pomalo..razumeš me..nadam se..
Razumemo se ti i ja odavno …
Da..
I to će proći… mada nije utešno 🙂
Sve to nekako spada u “RIZNICE” sećanja …
Žedna.
Pij 🙂
Jedi 😀
Proždirem 😛
Дивно, дивно.
Hvala puno!
Bravo, Bane. Volio bih da mogu napisati nešto ovako 🙂 Ali poezija mi nikad nije išla od ruke. Ionako sam gladan drage već nekoliko dana, a ovo mi još samo više raspali glad 🙂
Dobro je sto ti ne ide. Zapamti samo jedno … Srecan covek ne pise pesme.
Imao sam i ja svojih trenutaka. Onda ti želim što manje napisanih pjesama, prijatelju, ako tako stvari stoje.
Hvala ti, ali sve mi se nesto cini da ce ih biti ….
Prijatelju, izdrži. Nakon što napišem roman inspirisan tvojom nesanicom i proslaviš se, te pjesme će nestati kao rukom odnesene. Vjeruj mi 🙂
Slava neka pripadne piscu … a mene ako se sete sete se … 😀
Ali sjetit će te se 😀
Najlepša ogledala… a volela bih da (upo)znam čoveka koji nije (stalno) gladan, ako takav postoji.
Zaista mislim da ćeš pre upoznati nekog nije, nego nekog koji jeste. Mislim da LJUDI u proseku, već duže vreme nisu gladni stvarnosti, već možda baš one iluzije uobličene u onim lajkovima o kojima si pisala.
Izgleda da ne glumim u tom filmu, ni sporednu ulogu, tako da je to jedan big dislajk za mene. 😉 Nadam se, takođe, da će me nadalje “zasićeni” životom zaobilaziti, baš kao i ja njih.
Glad, kao žudnja za životom, za lepotom, za stvaranjem… nabrajanje bi moglo da potraje…
Thaanks great blog post