Bože daj kaži, to o tebi dal’ su laži?

Danas je ispred moje kuće automobil udario dete mog komšije, dečaka od možda 7-8 godina.

Istrčalo je dosta nas napolje, klinac je ležao nepomično pored puta. Prekrili smo ga nekim jaknama, neko je zvao hitnu pomoć. Dete je disalo ali teško. Primetili smo neki automobil sa lekarkom i sestrom koje rade na terenu, zaustavili ga, njih dve su zaista odmah dotrčale i počele da mu pružaju pomoć. Otkucaji srca su mu bili jaki.

Pomislili smo da će sve biti u redu, međutim posle možda samo par minuta lekarka je ponovo proverila srce i nakon toga odmah počela da ga masira i da mu daje veštačko disanje. To je trajalo ne znam ni sam koliko, možda desetak minuta, zatim je stigla i hitna pomoć. Onda su i oni nastavili to da rade, prikačili su ga na neki uređaj valjda EKG, masirali ga i nekim balonom mu pumpali kiseonik u pluća.

Bilo nas je već verovatno na desetine okolo i sećam se da su se gotovo svi naglas molili.  Pojavili su se i dečakovi roditelji, majka je vrištala, otac se molio zajedno sa nama.  To je trajalo bar još jedno pola sata … sećam se samo da sam sve vreme gledao onu traku koja izlazi iz tog aparata na kojoj je konstantno bila iscrtana ravna linija. Tog trenutka smo mislim SVI bili spremni da damo SVE da taj mali preživi ali lekarka je u jednom trenutku podigla glavu ka njegovom ocu i samo tužno odmahnula glavom. Mislim da nikada neću zaboraviti krik ljudi, njegovih roditelja, svih ljudi oko mene, osetio sam samo da mi se suze slivaju niz lice i da se gušim, okrenuo sam se i ispred mene je stojala devojčica, rođena sestra tog dečaka, koja me je valjda pitala zašto plačemo i šta se desilo i ja možda po prvi put u svom životu nisam znao šta da kažem, ili nisam imao snage da kažem bilo šta. Ona je samo pala na zemlju, ljudi koji su tu bili su je podigli, ja sam sve to samo hipnotisao posmatrao, njegovi roditelji su klečali pored njega i pokušavali da ga probude, poznajem te ljude, samo par godina stariji od mene, dobri ljudi …

Ne mogu a da se ne zapitam ima li Boga? Mislim da bi mi lakše bilo da znam da ga nema, jer ako ga ima … on danas nije slušao naše molitve.

 

7 thoughts on “Bože daj kaži, to o tebi dal’ su laži?”

    1. Što bi rekao jedan zapis iz Aušvica – Ako Bog postoji, mora zbog mnogo toga da odgovara… 😦 Možda je nekim ljudima bog uteha, meni nije, pogotovo ne bi bio u takvim trenucima… Ljudi su ti koji imaju božansko u sebi, a ne tamo neka bića iz mašte bog, deda mraz, zubić vila…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s