Mystery Blogger Award #2 – Wojciech

mysterybloggerdronstad.png

Pravila su sledeća:

1 – Podelite logo Mystery nagrade u naslovu posta

2 – Ne zaboravite da podelite pravila

3 – Budite ljubazni i zahvalite onome ko vas je nominovao. Običaj je podeliti link, ali neću se buniti ako bude roštilj, pizza, lazanje … hrana uglavnom

4 – Recite svojim čitaocima tri stvari o sebi

5 – Odgovorite na postavljena pitanja

6 – Slobodno iznenadite i nominujte 10 do 20 drugara blogera i obavestite ih

7 – Postavite drugarima pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan. I ne postoje glupa pitanja.

8 – I za kraj malo samoreklame, podelite link do svog najboljeg posta/postova. Budite skromni, kažu da je to neka vrsta vrline.

Nominovala me je Ivana, pisac bloga čija adresa je https://gradimozivot.wordpress.com. Moj savet vam je da „zapratite“ i čitate Ivanu, ona je pozitivna osoba i njeni tekstovi vam često mogu izmamiti osmeh na lice.

Tri stvari o meni:

  1. Lenj za sve što me ne zanima
  2. Opsesivno posvećen onome što me zanima
  3. Sklon ničim izazvanim napadima melanholije i euforije koji su često međusobno naizmenični

Ivanina pitanja:

  1. Da li pišete ono što volite ili ono što mislite da ljudi vole da čitaju?

Ne, jer mislim da je to gotovo nemoguće, osim u retkim situacijama kada su nam interesi zajednički, a to se do sada nije desilo.

2. Da li ako pišete romane, pesme ili priče crpite inpiraciju iz onoga što ste sami doživeli kada kreirate likove i u kojoj meri?

Kod romana i priča, može da bude šta god, moje iskustvo, tuđe iskustvo, moja mašta pa čak i tuđa mašta dovoljno lakoverna da se meni poveri. Kod pesama isključivo … pesme su krik duše …

3. Koja je prva knjiga koju pamtite da ste pročitali?

„Bela Griva“ … slomila mi je srce … kasnije „Dečaci Pavlove ulice“ … u mladosti Stranac, u poznoj mladosti „Tvrđava“ … „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ … sve su to u svakom slučaju bezvremena remek dela …

4. Da li želite slavu od onoga sto pišete?

Da … oličenu u besmrtnosti mojih pisanja. Samo to nikako nemojte povezivati sa materijalnim … Samo bih voleo da jednoga dana i moje knjige nabrajaju neki kao što sam ih i ja gore nabrojao. Ako je cena toga da živim i umrem kao siromah, drage volje ću je platiti.

5. Da li se sećate svog prvog pravog poljupca?

Ne … i to je ono što me je zaprepastilo … mislim da se sećam lika devojke, ali nisam siguran. Imena se ne sećam, mesta se ne sećam … ne znam zašto … mnogo godina kasnije se pojavila ona zbog koje sam i počeo da pišem, a koja je izgleda izazvala trajnu amneziju na sve te koje su bile pre nje … srećom sećam se svih koje su došle nakon nje … no ta podela mog života je ostala večna, na pre i posle nje.

Ne želim nikoga da nominujem. U stvarim želim … Wojciech … tvoje odsustvo me ljuti, ali pre svega brine. ( u naslovu ću sada dodati tvoje ime, pa neka i to bude poziv koji će nadam se naći put do tebe ). Napiši bilo šta i odgovorićeš na jedino moje/naše pitanje!

Nemam omiljeni post … ali evo moje prve pesme koju slučajno nađoh u Word fajlu ( nekada davno se tu pisalo pa onda tek kopiralo u blog u strahu da će tekst nestati za vreme kucanja 😀 )

Tužne oči

Kako su ti tužne oči ljubavi.

Nikad ne znam da li si srećna ili setna.

Ne znam da li ti se smeje,

ili ti se plače.

I sebe vidim u njima.

I svoju dušu vidim u njima.

One su moje ogledalo.

Šta god da se krije iza njih,

hvala im za sve,

mojoj duši mir su donele.

11 thoughts on “Mystery Blogger Award #2 – Wojciech”

  1. Prvo Branislave zahvaljujem na divnim recima kojima si me opisao, drago mi je da moji tekstovi ostavljaju takav utisak, jos uvek se smesim. Drugo, zahvaljujem sto si odvojio vreme da odgovoris na moja pitanja. Odgovori su me takodje odusevili, ali nisam nista manje od tebe ni ocekivala.
    Kada sam bila mala, tek pocinjala da citam, moram da priznam da mi to nije islo bas od ruke, moj otac ima disleksiju iako o tome tada niko nista nije znao, on je recimo svoj problem pravazisao tako sto je tekstove iz bukvara ucio napamet (pricala mi baka), ja se takodje secam da sam tesko citala, nisam znala zasto ni sada ne znam da li je kod mene bio slican problem ali se secam da sam i neku jedinicu dobila negde u drugom razredu. Zato valjda i pamtim svoju prvu knjigu po zlu. Bile su to Bajke (lektira za prvi ili drugi razred ne secam se, koju sam dobila kada su nas prvi put odveli u biblioteku). Mislim da sam tada prvi put osetila strasnu nepravdu, jer su svi ostali dobijali neke pesmice a ja punu knjigu slova :). Znam da sam je procitala placuci, od tada pa do sada mnogo knjiga sma procitala, mnoge su ostavile snazan utisak na mene ali ova je izleda najbitnija bila za moje sazrevanje u citaoca.
    Velika istina je da su pesme uvek nekako duboko licne, i valjda svi mi koji ih pisemo se osecamo nekako ogoljeno kada ih objavimo. Neke pesme nikada ne mozemo da objavimo, ali moramo da napisemo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s