Koliko god truda JA u životu uložio u nešto, to nešto će se desiti kad se sklope neke nebeske kockice a ne kad sam ja to zamislio.

I tako … ja gotovo odustah od selidbe u inostranstvo, kad dobih pre par dana poziv koji sam čekao cirka 2 godina, 7 meseci, 4 dana, 18 sati … 😀 izlupah ja ove cifre, ali uglavnom potrajalo je.

I uglavnom odlazim konačno … da li ću se vraćati ikad – pojma nemam … Dobio sam tamo neki posao, dobro je plaćen I za njihove uslove a kamoli naše. Grad je na samoj obali okeana, klima je odlična, proleće traje tokom cele godine, što za većinu vas možda nije bitno, ali za mene je to najozbiljnije Topaloviću!!!

… jer sam težak meteoropata … I sve mi smeta od vremena – kiša, vrućina, sneg …. odgovara mi, pa kao u Bg ovih zadnjih par dana, sve sem toga nicht!

Idem krajem meseca, pa otkud znam, valjda će sve biti u redu. Taman ću tamo da pojurim agenta za knjigu, I da krenem polako da pišem novu.

Odoh ja polako … a vi učinite uslugu svom drugu, bratu, ljubavniku ( ukoliko sam opštio sa nekima od vas ) budite srećni preklinjem vas … jer je živooooot samo ovaj jedan I nema ništa, ništa izvan njega … ljubim vas SVE!

P.S. Nisam stigao da vas čitam zadnjih par meseci jer sam mnogo radio, držim rekord u firmi …. 23 sata mi je trajala jedna smena. Ja sam se ugledao na našeg predsednika, I bilo mi je bolje … Arbeit zaista macht frei!