Kada ćemo prestati da lažemo sebe?

To je mnogo gore nego kada lažemo druge …

Oni će možda biti ljuti na naas, oprostiće nam ili neće … posledice će biti manje ili veće, ali u svakom slučaju minorne u odnosu na one koje uslede ako konstantno lažemo sebe …

A mi KONSTANTNO lažemo sebe …

Pokušajte da se setite i videćete da su nekadašnji najveći komunisti danas postali najveći vernici, najveći četnici, najveće ustaše itd …

Samo da nam svima bude jasno da ONI nikada nisu zaista bili ništa od toga. Oni su samo najobičnije ulizice čije se mišljenje menja u zavisnosti od vetra koji trenutno duva.

Ako Džedaji nekad dođu na vlast, utrkivaće ko će pre da preko Draže Mihajlovića ili cara Dušana istetovira Jodu.

Najveće žrtve njihovog samozavaravanja su oni sami. U to nemajte nikakve sumnje. Proživeće život glumeći ga, imaće uloga onoliko koliko bude promena vlasti ali nikada neće biti ono što su mogli da budu, pre svega samo svoji, a samim tim i srećni.

Suština svakog života mora da bude SREĆA. Čime god da se bavimo, ona mora da nam bude cilj. Da bi do nje došli, treba mnogo hrabrosti … većina nas je nema … i zato jesmo nesrećni.

Brinete šta drugi misle o vama?

Naravno da brinete, svaka vaša fotografija na društvenim mrežama to govori … tu ubrajam i sebe. Stalo nam je, da nam se ljudi dive, ljudi koje ne poznajemo, koje nikada nećemo sresti, a najviše nam je stalo nekako da nam se dive ljudi koje poznajemo ali ne podnosimo.

Mi samo treba da zaista verujemo u laži koje sebi svaki dan govorimo … ali to onda više ne bi bile laži, zar ne?

To postaje laž onog trenutka kada to nešto, iz jedne misli ne uspemo da pretočimo u delo.

Ako sebi govorite da vas boli kurac šta drugi misle o vama, onda se tako jebeno i ponašajte!

Tog trenutka će laži koje govorite sebi postati istine, a svi mi zajedno ćemo postati mnogo srećniji!