Lovu i materijalna bogatstva ostavljamo za sobom kada umremo. To ostaje onima koji dolaze posle nas, ako takvih uopšte bude bilo.

Novac nikada nisam posmatrao kao nešto materijalno. Uvek sam želeo da ga imam da bi njime kupio slobodu.

Slobodu da mogu da radim šta god poželim. Da živim gde god poželim … Ali nekako ga nikada nema dovoljno i gotovo da mi se čini da ga nikada i neće biti. Bilo da je u pitanju hiljadu, sto hiljada ili milion … novca nekako uvek fali, koliko god da ga imate.

Onda je pitanje da li taj novac predstavlja slobodu, ili neki nedostižni cilj, koji nas zarobljava u pokušaju da dodjemo do njega.

Cela zamka mi zvuči kao nešto što bi sam Djavo smislio.

Jureći za slobodom postajemo robovi.

Možda sloboda počinje onog trenutka kada odlučimo da je želimo.

U jedno sam gotovo siguran:
“Bol u kurcu” je verovatno najbolja karakterna osobina koju možete da posedujete kao jedno ljudsko biće. Ona vas štiti od bespotrebnog nerviranja oko nebitnih stvari koje ne možete da popravite ili koje često nisu vredne popravke.

Ta bol vam pomaže da se fokusirate na delove života koje vas zaista čine srećnim a sreća je kao što sam mnogo puta napisao dosad jedina, krajnja svrha života.

Recept za sreću bi dakle bio:

“Budite slobodni da imate bol u kurcu.”