I treba da plačemo

Večeras me je pozvao jedan od najboljih prijatelja. Toliko je plakao preko telefona da je sve što sam razumeo bilo:

„Pročitao sam tvoju knjigu“

Zatim je prekinuo vezu i ugasio telefon.

Nije bio prvi koji je tako reagovao i ISKRENO se nadam da neće biti poslednji.

Da li to znači da je meni DRAGO kada čujem da neko plače zbog moje knjige?

Apsolutno DA.

Zašto?

Pa zato što je PLAČ jedina normalna reakcija na ono što nam se dogodilo. TUGA je jedina legitimna emocija posle onoga što nam se dogodilo.

Bes, mržnja i agresivnost na ovim prostorima više ne bi trebalo da postoje.

Mislite da je ovo utopistička IDEJA?

Vreme će pokazati.

Da ste mi živi, zdravi i srećni SVI!

8 thoughts on “I treba da plačemo”

  1. Prvo sta sam pozelela kada sam procitala knjigu je da upoznam pisca.
    Zelela sam da vidim ko je ta osoba koja je glasno rekla(napisala) ono sto mnogi precute.
    Veliki broj mladih ljudi,koji mozda cak nisu ni bili rodjeni u tom periodu,danas se busaju u grudi.Veliki Srbin,veliki Musliman,veliki Hrvat.
    Bane,ti nisi nista od toga.
    Ti si veliki COVEK.
    Hvala ti😊

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s