Večeras me je pozvao jedan od najboljih prijatelja. Toliko je plakao preko telefona da je sve što sam razumeo bilo:
„Pročitao sam tvoju knjigu“
Zatim je prekinuo vezu i ugasio telefon.
Nije bio prvi koji je tako reagovao i ISKRENO se nadam da neće biti poslednji.
Da li to znači da je meni DRAGO kada čujem da neko plače zbog moje knjige?
Apsolutno DA.
Zašto?
Pa zato što je PLAČ jedina normalna reakcija na ono što nam se dogodilo. TUGA je jedina legitimna emocija posle onoga što nam se dogodilo.
Bes, mržnja i agresivnost na ovim prostorima više ne bi trebalo da postoje.
Mislite da je ovo utopistička IDEJA?
Vreme će pokazati.
Da ste mi živi, zdravi i srećni SVI!
Jedva čekam da je pročitam, sad sam u gužvi ali ako ništa kada krenu kiše imaću vremena jer se vidi da si emocija… 😊
Hvala i ja tebe volim :*
Bojim se da na ovim prostorima, to nikada za nikada neće izumrijeti. Jer i ove nove generacije postaju još luđe, valjda ih u kući pumpaju tim nekim bolesnim ideologijama. Mada voljela bih da griješim.
Ne gresis, ali se moramo boriti protiv toga najbolje sto umemo.
Da se pohvalim: iako laka na suzu, uspela sam da ne zaplačem.
Cvrsta zena!
Prvo sta sam pozelela kada sam procitala knjigu je da upoznam pisca.
Zelela sam da vidim ko je ta osoba koja je glasno rekla(napisala) ono sto mnogi precute.
Veliki broj mladih ljudi,koji mozda cak nisu ni bili rodjeni u tom periodu,danas se busaju u grudi.Veliki Srbin,veliki Musliman,veliki Hrvat.
Bane,ti nisi nista od toga.
Ti si veliki COVEK.
Hvala ti😊
Nisam još uvek velik … ali biću jednog dana.