Zašto sam napisao roman „Mrzim svog brata“ ?

Većina ljudi koja je pročitala roman mi je postavila pitanje: Zašto sam ga napisao?

Prosto pitanje zar ne?

To je pitanje na koje u početku nisam imao odgovor. Možda zato što ga nisam ni znao.

Mogao bih ja sad da kažem da je to zato što volim da pišem, sanjam da jednoga dana budem velik i poznat pisac, da je to zbog VAS jer vas volim a vi kažete da volite da me čitate itd … i sve je to istina, ali to nije razlog zbog kojeg sam je napisao.

Ova roman je samo moj KRIK za zemljom koje više nema, u kojoj sam rođen a u kojoj neću umreti. Moja knjiga je posvećena Jugoslaviji, jer sam rođen kao Jugosloven i kao Jugosloven ću i umreti.

Ona je posvećena svim onim Jugoslovenima čije grobove znamo i ne znamo, svim onim DRUGOVIMA.

P.S. Vama koji me već nazivate izdajnikom ili zlikovcem a niste ni pročitali knjigu, želim da kažem samo jedno. Ako ste vi Srbija, Bosna ili Hrvatska ja sam definitivno i izdajnik i zlikovac, i ja i svi oni koji verujemo da ova knjiga može samo DOBRO da donese.

VI i MI nikada nećemo biti isti, mi nikada nećemo biti na istoj strani, uvek će nas deliti krv Principa i njemu sličnih koja je prolivena da bi se stvorila Jugoslavija kao što će nas deliti i krv onih, koje ste VI i slični VAMA, pobili da bi je srušili.

12 thoughts on “Zašto sam napisao roman „Mrzim svog brata“ ?”

  1. Je l veruješ da osetim knedlu u grlu svaki put kad se setim knjige…. Ja lično nisam nostalgična za Jugoslavijom, kod mene postoji zatomljeni krik ne za zemljom već za ljudima. Besna sam svaki put kad pomislim koliko smo mi, mali ljudi, bili povedeni, zavedeni, izmanipulisani i to toliko da jedni druge ubijamo, omrznemo. Da i dan danas, budući i sami svedoci sopstvene gluposti, umesto da pognemo glavu i počešemo se po tintari mi i dalje gajimo iste varnice gneva i mržnje, delimo se na ove ili one. Možda smo neki Srbi a drugi Hrvati, treći su Muslimani ali smo svi podjednako jebeno glupi! Pardon my French! Živeo ti meni i još knjiga napisao, sve boljih jedna od druge!

  2. Druže, dobru si knjigu napisao! Mogao si da je izbrusiš još malo, ali to je to, u suštini. Poenta je jasna, osim krvožednim budaletinama koje se, izgleda, ne mogu pobediti, bar ne u ovom univerzumu.
    Gvozden mi je delovao suviše naivno dok nisam promislio i shvatio da ipak ima i takvih ljudi.
    Sličan utisak sam stekao i kad pričaju kako brane Jugoslaviju, a govore o Srbiji, a opet, koliko god to suludo zvučalo, tako je i bilo, otprilike.

    Kod ovakvih knjiga mi se dopada to što prikazuju da nijedna strana nije bezgrešna. Nisam lud za Jugoslavijom, ali sam još manje lud za ratom i užasima koje donosi, sve je to moglo drugačije… Sada se ratni huškači iz tog perioda prave blesavi i ‘druže’, ne mareći za jadne ljude koje su iskoristili kao topovsko meso, a koliko sutra, vratiće se svojim starim ulogama, kad im krv zatreba.

    Samo nastavi tako! 🙂

  3. Slučajno danas naleteo na naslov knjige koju ne žele da objave, došao do linka i u dahu je pročitao… Ne znam da li me je više tuga obuzela pri prvim stranicama ili bes i razočaranje nakon prvih ubistava, ili još veća tuga zbog istine na kraju. Kopka me koliko je istine u svemu tome, a verujem da je bilo velike sličnosti sa ovom knjigom i mnogo gore od toga. Svaka čast na knjizi i pored toga što mi još stoji knedla u grlu kao da ima moje krivice zbog svega napisanog u knjizi. Da se ne ponovi nikada!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s