Kada ćemo prestati da lažemo sebe?

To je mnogo gore nego kada lažemo druge …

Oni će možda biti ljuti na nas, oprostiće nam ili neće … posledice će biti manje ili veće, ali u svakom slučaju minorne u odnosu na one koje uslede ako konstantno lažemo sebe …

A mi KONSTANTNO lažemo sebe …

Pokušajte da se setite i videćete da su nekadašnji najveći komunisti danas postali najveći vernici, najveći četnici, najveće ustaše itd …

Samo da nam svima bude jasno da ONI nikada nisu zaista bili ništa od toga. Oni su samo najobičnije ulizice čije se mišljenje menja u zavisnosti od vetra koji trenutno duva.

Ako Džedaji nekad dođu na vlast, utrkivaće ko će pre da preko Draže Mihajlovića ili cara Dušana istetovira Jodu.

Najveće žrtve njihovog samozavaravanja su oni sami. U to nemajte nikakve sumnje. Proživeće život glumeći ga, imaće uloga onoliko koliko bude promena vlasti ali nikada neće biti ono što su mogli da budu, pre svega samo svoji, a samim tim i srećni.

Suština svakog života mora da bude SREĆA. Čime god da se bavimo, ona mora da nam bude cilj. Da bi do nje došli, treba mnogo hrabrosti … većina nas je nema … i zato jesmo nesrećni.

Brinete šta drugi misle o vama?

Naravno da brinete, svaka vaša fotografija na društvenim mrežama to govori … tu ubrajam i sebe. Stalo nam je, da nam se ljudi dive, ljudi koje ne poznajemo, koje nikada nećemo sresti, a najviše nam je stalo nekako da nam se dive ljudi koje poznajemo ali ne podnosimo.

Mi samo treba da zaista verujemo u laži koje sebi svaki dan govorimo … ali to onda više ne bi bile laži, zar ne?

To postaje laž onog trenutka kada to nešto, iz jedne misli ne uspemo da pretočimo u delo.

Ako sebi govorite da vas boli kurac šta drugi misle o vama, onda se tako jebeno i ponašajte!

Tog trenutka će laži koje govorite sebi postati istine, a svi mi zajedno ćemo postati mnogo srećniji!

 

Patriotizam nije kada istetovirate kneza Lazara i cara Dušana.

Patriotizam nije kada nekom psujete majku četničku ili majku ustašku.

Patritizam nije kada vičete ubi, zakolji …

Patriotizam je kada ne bacate đubre po ulici, kada ne ispuštate kanalizaciju u reke i jezera.

Patriotizam je kada niste korumpirani.

Patriotizam je i kada ne dajete mito jer time podstičete korumpiranost.

Patriotizam je kada održavate travnjak ispred svoje kuće.

Patriotizam je kada gladnome date hranu a žednome vodu.

Patriotizam je kada starijeg prevedete preko ulice ili mu ustupite mesto u autobusu.

Patriotizam je kada ne glasate za političare da bi dobili posao ili džak brašna.

Kada bi svi bili ovakve patriote živeli bi u čistoj, sređenoj i organizovanoj državi koju bi vodili najbolji od nas.

Za tu državu bi se vredelo boriti, pa i umreti ako treba, ali takvu DRŽAVU prvo moramo stvoriti.

Budite patriote …

I tako prođe Božić, a ja sam kao i prošle godine morao da radim …

Nije mi teško palo … ovde mi je sve kao u nekakvoj magli, pa tako i moja vera u bilo šta, osim u samog sebe.

Kad eto, ide moj prijatelj bosanske nacionalnosti i islamske veroispovesti i nosi mi Božićnu večeru … poređao gospodin sve u uredno na tanjir, čestitao mi Božić, sve kako valja i dolikuje …

Nisu za džabe stari govorili: “Jebeš zemlje koja Bosnu nema.”

Sećam se kad sam svom jednom prijatelju Ameru, pokušao da objasnim značenje tih reči, u tom nekom jugoslovenskom smislu … na šta se tačno mislilo i zbog čega …

Gleda me Russel i zaključi:

“Sačekaj jebeni drkadžijo, to onda znači jebeš sve druge zemlje osim Jugoslavije, zar ne?”

Sa osmehom na licu mu odgovorih:

Yeap !!!

 

Snovi su skupi … tek kada počnete da ih ostvarujete shvatite njihovu cenu … Neminovno ćete morati da založite svoju dušu … i da se odreknete svega …

Znate, snovi nemaju razumevanja za život, za ljubav, za porodicu … za strah.

Oni insistiraju na samoći i hrabrosti.

Niko sem vas samih vas ne može odvesti do njih … niti treba da vas odvede. Ukoliko mislite da vam je potrebna nečija pomoć ili to nisu vaši snovi ili vi niste vredni njih.

Nekoliko stvari je sigurno … na tom putu će vas čekati mnogo bola, neizvesnosti,  gotovo nezamisliva psiho-fizička tortura u kojoj ste vi i “mučitelj” i “mučenik” a kroz koju ćete uspeti da izgradite neku novu osobu koja će biti dostojna te neke nagrade.

Ne pitajte me koja je nagrada, jer ne znam, Nisam još došao do nje. Možda nikada neću ni doći. Znam samo da nikada neću prestati da pokušavam. Možda nje i nema. Možda smo nagrada ti neki novi MI, iskaljeni u tom procesu samospoznaje.

Bićete sami ali ne i usamljeni … sa velikim SNOVIMA je uvek tako.

 

“Iz iste smo utrobe potekli,

istom krvlju bili pokriveni.”

Gledajući svoj odraz u ogledalu, ne mogu a da se ne zapitam da li bi ličio na mene.

Da li bi bio mudriji od mene?

Da li bi bio lepši od mene?

Da li uporniji i vredniji?

Bolji … ili gori?

Da li bi učio na mojim greškama ili kao i ja bio uporan u pravljenju svojih …

Da li bi … ?

Ipak … ti si mrtav a ja sam živ … valjda.

U životu postoje bitke koje trebaju i moraju biti dobijene. Postoje i one koje su unapred izgubljene i šta god mi uradili ne možemo nikako da promenimo njihov ishod. Te bitke nisu naši porazi. One su lekcije, koje nas ako ih prihvatimo kao takve, uče kako da dobijemo onu najvažniju bitku, koja glasi – “kako izvojevati sreću” ?

Kad to naučimo – našoj borbi je kraj.

Ali ne Sebastijanu, nego ovom našem polnom organu. Zarad relativne “kulture” teksta smanjićemo vulgarnosti tako što ćemo ga zvati recimo Đokica.

Primetio sam da se analizom Đokice u poslednje vreme uglavnom bave žene, novinarke, psiholozi, doktorke itd

E do Đokice!

Kako koji Đokica, žena može da zna kako je imati Đokicu.

( 100% sad svi ovi koji ne vole psovke žale što nisam ostao pri Kurcu )

Sve analize su potpuno pogrešne jer su zasnovane na pretpostavci da su dotični i njegov Đokica jedna osoba … Apsolutno nisu!!!

Đokica vam je tu kao njegov najbolji ortak, bleje non-stop zajedno, takoreći nerazdvojni su.

Dotični čovek u koga ste se zaljubili je pažljiv, pun ljubavi i razumevanja ( znam da nije, ali to nije tema ove priče 😛 )

Đokica je pun energije, uvek spreman za akciju, kao neki life coach, motivacioni govornik, koji uvek ima ideju za nekom novom avanturom. I to je tako 24 sata, 7 dana u nedelji …

Postoji čitav unutrašnji dijalog koga žene uopšte nisu svesne:

• Ajmo brate, molim te, molim te, moliiiim teeee !!!
• Brate neću, volim je, saznaće, šta ću onda, ostavi me na miru!
• Neće brate, ne brini, imam plan, sve ok, voli te brat, čuvam ti leđa, idemo samo još ovaj put i nećemo više!

I naravno odu, ona sazna …

• I šta sad da radim, rekao sam ti da će saznati!
• A jbg rekao sam i ja tebi,  100 puta, Nokia 3310 keva, jebali vas ti smart telefoni.
• Uffff bre, začepi debilu!!!
• Doobroooo …

5 minuta kasnije …

• E brate da nemaš telefon one njene drugarice što više ne priča sa njom. Mislim ko zna šta sad ona radi, mi sedimo ovde ko budale možda bi …
• Ćuti debiluuuuu!!!

10 minuta kasnije …

• 064 xxxx xxx
• Tako je brate !!!! Idemoooo!

24 sata, sedam dana u nedelji …

 

Odem ja jutros u teretanu, 7 ujutru, gomila ljudi vežba. U Americi inače svi vežbaju od 10 do 110 godine.

I krenem ja muški … prva vežba, brutalno, serije do otkaza, ma primio se ko mladi majmun.

Kad ulazi jedna od boljih riba koje sam video u životu. Kao neka varijanta Selme Hajek, samo mnogo, mnogo bolja. Cela teretana zeva u nju, babe, dede, deca, roditelji dece, lezbejke, pederi, čistačice, svi ….

Jebeš trening.

Odem ja tamo, znam da nema ništa od toga, ali bar da se muvam oko nje.

Kad ono … prođem par puta, ona počne da se smeška …

100% nije meni … pogledam ponovo, čini mi se meni …

U glavi mi momentalno Boris Milivojević  … “Mare/Bane care sad je startuj …”.

Kad kurac, čujem i drugi glas. Moj drug Sale:

“E jeste, baš u tebe gleda, aj bre picopevac, nije to za tebe, ja ću to da oderem …”

Reko jbg, Mare je ionako bio naduvan u filmu, verovatno je Sale u pravu (ne tražite logiku u ovome, nema je). Uglavnom ne gleda u mene.

Kad …. riba dolazi do mene … Haaaa … Sale picopevac tišina!!!!

Ceo sever Marakane mi skandira:

“Hej Baneeee skoči i daj ga k…..”

“Ćao ja sam ta i ta”

“Ćao ja sam Bejn” … tako se čita na njihovom a i zvuči kul jer je to neki lik koji je prebio Betmena.

I tu ona reč, ja reč, “ke koza” …

“Lepo izgledaš, vidim da si u formi”

“Ma ne, malo sam se ugojio, hvala ti na komplimentu. ( ja tipa smršao 30kg bukvalno)

“Koristiš suplementaciju” ?

“Da, obican whey, blend, bcaa, glutamin, vitamine … izdeklemujem ja to sve …

To je to mislim se, na mom si terenu, dok dodjemo do doziranja, moja si.

Kad onda … tuššššššš

“E super baš, znaš ja radim u Herbal life!”

E do kurca kučko bolje da si Jehovin svedok!!!

 

 

 

 

 

“Kada budemo naučili da je obraz

vredniji od zlata, a reč skuplja od glave,

setićemo se šta znači biti čovek.”

Ponovo ćemo biti ponosni. Sa ponosom će doći i volja. Počećemo da radimo dobro i odgovorno svoj posao koji god on bio. Neće nam biti teško “da pospremimo kuću i oko nje”. Sešćemo sa detetom da uradimo domaći, taman da se podsetimo i onoga što smo davno zaboravili. Sa tim obnovljenim znanjem će doći i želja da naučimo nešto novo.

Nećemo zaboraviti da svakoga dana kažemo ženi/mužu da je volimo, da pozovemo oca i majku i pitamo kako su, da nedeljom odemo na groblje, babi i dedi sveću da zapalimo.

Moramo se setiti šta znači biti čovek, šta znači biti dostojanstven, ponosan i slobodan.

Obraz vredniji od zlata,

reč skuplja od glave.

 

Petrarka je rekao da pesnici počinju da žive tek kada umru. Kosta Vujić navodno svom učeniku/pesniku Miloradu Mitroviću da ga čeka teška sudbina pesnika po cenu večne slave. Cane Partibrejkers da srećni ljudi ne pišu pesme. Tamo neka budala da su pesme krik duše. 

Napisao sam ih samo nekoliko u životu. Svaki put sam imao osećaj kao da vrhom pera probadam svoje srce i da umesto mastila pišem svojom krvlju. Sreća je moja verovatno što nisam bio dovoljno talentovan da bih bio pesnik, pa ću možda i poživeti koju godinu duže. 

U duhovnom smislu, ne postoji teži život od njihovog ali i ne postoji večnija slava od njihove … Oni najbolji ostaju upamćeni hiljadama godina … 

Oni su zauvek besmrtni jer žive u našim srcima …

Ovaj ispod je moj omiljeni, ovo je moja omiljena pesma i moj omiljeni stih:

“Moj živote beše li tek san?”