Žao mi je što u poslednje vreme nisam stizao da posećujem vaše blogove … jednostavno nisam imao vremena. Trudiću se da ga u budućnosti nađem jer mi zaista nedostajete.
Ovaj post neće biti nikakav romantičan prikaz Amerike i života ovde, već samo realna slika ovoga što sam ja video u proteklih mesec dana. Naravno, ovo je neka moja istina … a kao što znate istine su krajnje subjektivne …
Ja se nalazim u San Diegu. On je po mišljenju ljudi ovog grada kao i po mišljenju ljudi iz drugih gradova verovatno najlepši veliki grad u Americi. Stopa kriminala je izrazito niska, opasnih krajeva nema, ceo grad je uglavnom jako sređen, čist, sa jakom lepim kućama i zgradama tipično američkog stila koji ste mogli da viđate po filmovima.
Klima je savršena. Temperatura retko kad ide preko 30 C i retko kad se spušta ispod 18 C … I tako je gotovo 12 meseci u godini.
Grad je na samom okeanu … tako da je vazduh izrazito svež i generalno svaki izlazak napolje je sam po sebi terapija za telo i dušu.
Bitne razlike u odnosu na Srbiju …
Nepostojanje malih prodavnica
Ovde ne postoje male radnje i kiosci kojih u Srbiji ima na svakom koraku. Samo velike radnje i tržni centri. To povlači da vrlo lako može da se desi da vam se najbliža radnja nalazi na nekoliko kilometara od kuće. Naravno jedno vuče drugo. Da bi u ovom gradu funkcionisali neophodan vam je auto, jer se manje više sve nalazi daleko da bi pešačili … a javni prevoz je očajan, tako da recimo ako vam treba 15 minuta vožnje do određene tačke, autobusom će vam trebati bar dva sata, a ne idu baš često. Ukoliko nemate kola odlično rešenje je UBER … Čuli ste za njega … on je neka vrsta taksija koji delite sa drugim osobama koje žele da odu do određene tačke koja je u blizini i vaše željene destinacije. Cena je mislim nešto niža od cene taksija u Beogradu … tako da će vas vožnja Uberom koštati od recimo 5 dolara do nekih 10tak dolara u zavisnosti koji vam deo grada treba tj koliko ste udaljeni od njega.
Ne koristi se toliko keš
Plaćanje se uglavnom vrši karticama. Naravno plaća se i kešom, ali kartice su mnogo zastupljenije.
Interesantno je da na bankomatima možete da uplaćajute novac na svoj tekući račun … što vam u značajnoj meri štedi vreme.
Nepostojanje velikih evropskih brendova automobila
Otkako sam ovde nijednom nisam video nijedan Pežo, Reno ili Citroen. Ali nijedan … verovatno ih ima, ali u nekom beznačajnom broju …. U ovom gradu … od 10 automobila bar tri su Tojote, a lako može da ih bude i pet. Ima dosta Hondi, ostalo je sve Ford, Volvo, poneki VW a BMW i Mercedesi su uglavnom rezervisani za malo bogatije građane San Diega … kažem malo bogatije, recimo neka viša srednja klasa … oni zaista bogati voze Poršee i Maseratije kojih ovde zaista ima u neverovatnom broju. Da … od automobila je takođe veoma zastupljenja i Tesla … najpoznatiji svetski brend električnog automobila.
Troškovi života
San Diego je jedan od skupljih gradova u Americi. Cena rentiranja garsonjera je u proseku oko 1200 dolara mesečno. Jednosobni stanovi su oko 1500 dolara itd …
Dakle u svakom slučaju jedno 8 do 10 puta skuplje nego u Beogradu. Što veći stan ili kuću uzimate to se razlika u odnosu na Beograd smanjuje. Ima gradova koji su dosta jeftiniji, ima gradova koji su i skuplji, ja samo kažem kako je ovde. Cena hrane je nešto viša nego u Srbiji ali ne značajno … možda dva puta u proseku. Neke stvari jesu drastično skuplje, neke stvari su jeftinije. Tehnika je dosta jeftinija nego u Srbiji … sigurno za nekih 30%.
Hrana po fastfood-vima je osetno lošija nego u Srbiji. Ukoliko želite da pojedete neki ukusan obrok van kuće moraćete da odete do nekog restorana. Cene po restoranima jesu više nego u Beogradu ali ne značajno … U svakom slučaju naša hrana je po mom nekom ukusu osetno ukusnija u odnosu na njihovu.
Da ne zaboravim samo … ovo verovatno sve zanima … neka minimalna cena rada u ovom gradu je oko 15$ po satu. Tako da recimo da se u ovom gradu plate kreću od 3000 dolara mesečno pa na gore …. Svakako da ima ljudi koji manje zarađuju ali zato verujte mi ima mnogo onih koji zarađuju mnogo, mnogo više …
Narod koji živi u ovom gradu je uglavnom izrazito ljubazan i vaspitan. Svi su uglavnom nasmejani i ljubazni do te mere da mi je trebalo jedno izvesno vreme da se priviknem na sve to. Primera radi kada sam otvarao račun u banci koji ovde kao turista možete da otvorite bez problema, momak koji je bio zadužen za to mi je pola sata pričao šta bi sve trebao da radim dok sam ovde, šta da posetim, gde da izađem, koju hranu da probam itd … Prvo sam pomislio da mu je to nekako u opisu posla … kao neki napredni rad sa korisnicima … Međutim ne, prijatelj koji ovde živi nekoliko godina mi je rekao da su oni prosto takvi. Razmišljao sam malo o tome i došao sam do zaključka da bi i mi u Srbiji verovatno bili takvi … samo da nismo opterećeni benignim stvarima tipa kako da preživimo sledeći mesec. Oni tih problema ovde uglavnom nemaju.
I na kraju možda da kažem još ovo …
Oni u velikoj većini … tipa 95% … nisu čuli za Srbiju … oni koji jesu čuli veruju da je Srbija neki tamo deo Rusije. Oni ne znaju da je Srbija u Evropi … Doživeo sam čak da mi je jedna devojka rekla da je mislila kad sam rekao da sam iz Srbije … da je to ustvari Sirija … ako me niste razumeli … ponoviću … čula je za Srbiju ali je mislila da je to ustvari Sirija … samo kao neki drugačiji naziv.
Dakle niko nas ne mrzi … nemaju pojma ni ko smo ni gde smo.
U velikoj meri ne podržavaju rad svoje vlade a pogotovo predsednika … bar u ovom gradu … ali mi se čini da nisu previše zainteresovani da nešto menjaju jer njima je ovde prosto lepo, imaju dosta slobodnog vremena i novca da se bave stvarima koji ih čine srećnim … Pretpostavljam da bi tako i mi, kao i svi drugi narodi na ovome svetu, samo kad bi mogli …
To je to nešto za početak … ako vas nešto zanima slobodno pitajte … ja ću vam odgovoriti prvom prilikom.
P.S. Promocija knjiga na FB ide zaista odlično, na linku dole možete da pogledate komentare i da skinete knjigu ukoliko do sada to nista učinili.
Branislav Bojčić 