Za početak da vam javim da je štampanje knjige sa malim zakašnjenjem danas konačno završeno. Svako od vas ko želi štampani (besplatan) primerak knjige može ga dobiti tako što će mi na mail banebojcic@gmail.com poslati svoje ime, prezime i adresu sa poštanskim brojem.
Neki od vas možda znaju da ovu knjigu i nisam baš planirao da izdajem u Srbiji. Mada je bolja reč – nisam se nadao. Razlog je jedan jedini – stanje u našem izdavaštvu koje je direktno prouzrokovano ekonomskom situacijom tj. time što ljudi jednostavno nemaju para.
No, naravno rukopis sam poslao na par mesta čisto jer volim sve da probam. Posle par dana mi se javio jedan od izdavača i izrazio zainteresovanost da izda moju knjigu posle čitanja, kako on sam navodi dela rukopisa.
Međutim, kao jedan od uslova mi navodi da bi ja sam trebao da finansiram štampanje ove knjige, čak mi je poslao i cene štampe.
To naravno meni ne odgovara jer sam i sam vlasnik štamparije i mogu to da uradim za dosta manje para. Da napomenem – cene koje su mi oni poslali nisu preterano visoke i po njima ne vidim da oni sad tu nešto planiraju da zarade, već mi se jednostavno čini da s obzirom da mi je ovo prva knjiga prosto ne žele da rizikuju ulaganje u nešto što im se možda neće vratiti.
E sad jako bitna stvar!
Meni apsolutno nije stalo da budem izdavan pisac po svaku cenu.
Ja od izdavača očekujem medijsko-marketinšku podršku. Ceo život sam u marketingu i znam da je on neuporedivo bitniji od kvaliteta knjige koliko god se to nama kao piscima ili onima koji težimo da to budemo ne svidja.
E sad ukoliko vi kao izdavač ne želite da rizikujete da uložite u štampu moje knjige, kako onda da očekujem da ćete je na najbolji mogući način i promovisati, a sama promocija je neuporedivo skuplja od štampe. Moj jedini zaključak je da vi to i ne planirate da radite, ne zato što nećete, nego prosto možda nemate dovoljno finansija da to i uradite.
I to je onaj zid koji sam i očekivao, ali ja prosto nisam spreman da se obavežem na ugovor da bi mi moje knjige stojale po nekim velikim lancima knjižara na polici gde ih niko neće kupiti jer ne znaju ni da postoji, samo da bi za sebe mogao da kažem da sam izdavan pisac.
Poenta je sledeća, znam da vam se neće svideti ova formulacija, ali to je prosto tako.
Onog trenutka kada napišemo knjigu, čak i pre nego što je napišemo, ukoliko planiramo da je izdajemo moramo da je posmatramo kao PROIZVOD.
Mi taj proizvod nudimo ljudima, jer prosto želimo da čitaju naše knjige. E sad ako ljudi ne znaju da mi uopšte imamo taj proizvod čemu sve to onda. Izdavačke kuće treba da kroz medijski marketing obaveste potencijalne kupce da naša knjiga uopšte postoji. Ako to nije svrha izdavačkih kuća, ja stvarno ne znam koja je.
P.S. Ne zaboravite – ko želi da pročita moju knjigu neka mi pošalje svoje podatke na banebojcic@gmail.com
Pozdrav svima i hvala vam za sve!
Živeli!
Branislav Bojčić 