Ulica Žalosnih vrba

!!!

Aleksandra Perić

Pitaš me kako se ulica u kojoj živim – zove?

Sve ulice u domovini mojoj – prijatelju

Istim imenom se – zovu!

Ulice Žalosnih vrba.

„Devojka je svoje oči klela da bi ne gledale“.

Leće je proprala na izvorima mitskih gluposti.

1984.

Tačka preseka, tačka raspada,

Usred blagostanja,

Restrikcija struje,

Bonova za gorivo,

Kupona za B(rašno)U(lje)Š(ećer).

Učiteljica je kukala za 100 gr C kafe u zrnu

Mlevene na robusnom mlinu u C marketu.

Primala je i desnom i levom.

1988.

Jebaše nas da idemo na Ušće.

Vannastavna aktivnost

Dodatno bodovana

Na prst u bulju.

Tad još Sloba nije napravio spomenik

„Večnoj vatri“.

Jeb’o kevu svima na Gazimestanu

I Muratu samom.

1989.

Na Vidovdan.

Nisam dobila zaključenu ocenu pet iz

Srpskohrvatskog.

Nisam htela da naučim Gorski vijenac napamet

Ceo!

Neka ga recituje P. P. Njegoš!

Nijesam (mu) ga ja pisala!

Zanima te posle?

Vojna bezbednost je zakazala,

Trebalo je ubiti…

View original post 225 more words

MultiKUL Srbija

Ovu celu priču je pokrenula devojka po imenu Bojana. Nekada davno, kad’ sam bio mlad 🙂 ,  ona je bila najslađa klinka u kraju. Danas … ona je prelepa žena i jedna od najobrazovanijih osoba sa ovog našeg područja pa i malo šire od toga.

Ona piše o Srbiji, o njenim lepotama oličenim u njenoj različitosti tj. multikulturalnosti.

Ona spada u one osobe koje čega god da se dohvate – u zlato pretvore. Tako da sam siguran da će i ovaj novi projekat koji je pokrenula doživeti veliki uspeh kao i sve drugo što je radila do sada.

Vas molim za podršku, ja vas MOLIM ( Bojana nije tražila da napišem ovaj tekst, niti zna da ga pišem ). Pratite njen blog, šerujte tekstove koji vam se svide, ona je predivna devojka i ovaj blog je zaista fenomenalan i oduševiće svakoga ko zaista voli Srbiju.

Zaista očekujem da joj pomognemo koliko god možemo, jer duboko verujem da ćemo na nju jednoga dana svi MI biti jako PONOSNI!

 

Bojanin blog

List Danas o Bojani

Facebook stranica

bojana savic

Tiho …

Hodam bos, da bi korak bio tih. Ne želim da ga iko čuje. Ne želim bilo kakvim zvukom da poremetim balans tišine koja me okružuje. Ima već dovoljno buke u svetu. Morali bi manje da je pravimo a mnogo više da osluškujemo. Možda bi slušanjem a ne pričom pronašli taj mir, a čije ime je spokoj, koji nam je čini mi se sve više, gotovo očajnički potreban.

Posmatrajte ljude oko sebe, slušajte šta govore, ali ih pre svega posmatrajte i videćete da se  najvažnije reči nikada ne izgovore. Kada bi se izgovorile ona bi postale nešto mnogo više od toga. Postale bi ISTINA … a ona je tako opasna, često pogubna. Istina otkriva dušu i ostavlja je golu i nezaštićenu. To osećanje je očigledno za većinu nepodnošljivo.

Umesto toga biraju LAŽ uobličenu u sve one neizgovorene istine.

Tako im je valjda lakše, no bojim se da cena te laži nije previsoka, jer nju svakako, na samom kraju, morate platiti svojim životom, svojim promašenim životom.

 

Naši, vaši, tuđi, njihovi; beli, crni, žuti; ili si ČOVEK ili nisi!

Sarin Tata Laki

Ne sudi ako ne znaš! Mani se predrasuda! Batali se standardnih mišljenja, ne odbacuj nešto ako nisi upoznao, ne veruj drugima, većini….

Neverovatnim spletom čudnih okolnosti, kroz život, okretao mi se onaj točak sreće… Nije mi se okretao samo on, okretalo mi se sve, naglavačke… I, kada sada pogledam u nazad a nakon što sam čuo neke klince u busu kako pričaju… Malo sam, hm, izrelvoltiran… Pa, da počnemo…

Tih dana, kada mi je tata preminuo, zapravo, najviše su nam, kao porodici, pomogli Kinezi… Da, oni mali, smrdljivi, žuti Kinezi… I pre toga, u ovom 21 veku maltene, nailazili smo na ogromnu pomoć od tih istih; pa i kasnije, mnogo nakon očeve smrti, pored sve rodbine, prijatelja i ostalih, mogu reći da su se ti mali smrdljivi žuti pokazali kao daleko bolji prijatelji, odnosno daleko kvalitetniji ljudi nego…

Te 2012 godine, na maturskoj ekskurziji po Italiji, sećam se tog dana…

View original post 1,146 more words

Demoni u nama

„Rođen sam vrišteći, prekriven tuđom krvlju. Nemam ništa protiv da umrem na isti način“

Oduvek sam znao … bolje reći, osećao da Đavo ima ljudski lik. Samo, nikada nisam mislio da će to biti moj lik … ili vaš … ili bar nekih od nas.

„Zovem se Legija, jer ima nas mnogo!“

Želite li da vidite “Jutarnju Zvezdu”?  Svi to žele … isto onoliko koliko žele da vide i Boga … pa čak i više … Preterana radoznalost je često bila problem ovoga sveta, jer u mraku se najčešće ne krije svetlost.

Za Boga ćete morati malo da sačekate, ali što se tiče palog anđela … možda će sasvim biti dovoljno da se pogledate u ogledalo.

„Sve u čemu se pretera, postaje greh“.

Svet bez boja

Nisi mi nedostajala …

Kako može da ti nedostaje neko,

čije lice uvek vidis pred očima,

čije oči sanjaš,

koga poljubiš pred spavanje,

koga poljupcem probudiš.

Jeste sve to vazduh i iluzija slomljenog čoveka,

ali kao što već negde sigurno rekoh,

draža mi je moja utopija,

nego istina ove tupe, sive realnosti,

i sve nešto pokušavam da se setim

kada je ovaj svet izgubio boje.

 

Svako je kovač svoje …

Šetao sam gradom kada sam je ugledao. Zaledio sam se, na trenutak sam pomislio da se negde sakrijem ali bilo je kasno, i ona je mene videla. Prišli smo jedno drugom nekako stegnuti, zbunjeni, godinama se nismo videli. Poljubili smo se u obraz nekako brzo kako bi što pre napravili dovoljan razmak između nas. Rekla mi je da je izašla na pauzu za ručak i predložila mi je da odemo zajedno u restoran. Prihvatio sam, iako mi je za trenutak palo na pamet da izmislim neki izgovor i odem što dalje od nje, ali nisam mogao da odolim.

Seli smo, naručili piće i hranu, pričala mi je da radi kao sudija, to je oduvek i htela. Ima i porodicu, blizance, sina i ćerku i muža dosta starijeg od nje, profesora na univerzitetu. Drugim rečima sve što je oduvek htela. Pokazala mi je sliku dece, bila su zaista prelepa, ličila su na nju. Iz priče sam zaključio da joj je muž jako dobar čovek, da je zaista voli i da je divan otac. Bilo mi je zaista drago zbog nje, srce mi je bilo puno dok sam je slušao kako priča. Pitao sam je da li voli muža, nisam trebao ali bilo je jače od mene. Pogledala me je pomalo iznenađena i rekla mi da je on dobar čovek i otac, zatim je spustila glavu i brzo prebacila temu na mene.

Rekao sam joj da sam već godinama u inostranstvu, to je naravno znala, da sam oženjen, da imam ćerku. Pokazao sam joj sliku, nasmešila se kada je videla, rekla je da ima iste obraze kao ja. Pitala me je kako se zove, brzo sam prešao na drugu temu, pričao sam o poslu, putovanjima, zajedničkim prijateljima.

Bilo nam je zaista lepo, kao da se nikada nismo rastali, uvek sam imao utisak da sa njom mogu da pričam danima.

Odjednom me je pitala kada ćemo se ponovo videti.

Kada ponovo naletimo jedno na drugo odgovorio sam joj.

Pitala me je da odemo sad odmah negde, da budemo sami …

Odbio sam, čemu to, nije nam bilo suđeno, samo bi zakomplikovali živote sebi i što je bitnije svojim bližnjima.

Razumela je, oči su joj bile pune suza, ustao sam i krenuo ka izlazu. Ustala je i uhvatila me za ruku, pitala me je da li još uvek nekad mislim na nas.

Šapnuo sam joj na uvo: “Ćerci sam dao ime po tebi”.

Suze su joj se slivale niz obraze, poljubio sam je u čelo, okrenuo se i otišao pre nego što je ona videla moje.

Zašto sam napisao roman “Mrzim svog brata” ?

Većina ljudi koja je pročitala roman mi je postavila pitanje: Zašto sam ga napisao?

Prosto pitanje zar ne?

To je pitanje na koje u početku nisam imao odgovor. Možda zato što ga nisam ni znao.

Mogao bih ja sad da kažem da je to zato što volim da pišem, sanjam da jednoga dana budem velik i poznat pisac, da je to zbog VAS jer vas volim a vi kažete da volite da me čitate itd … i sve je to istina, ali to nije razlog zbog kojeg sam je napisao.

Ova roman je samo moj KRIK za zemljom koje više nema, u kojoj sam rođen a u kojoj neću umreti. Moja knjiga je posvećena Jugoslaviji, jer sam rođen kao Jugosloven i kao Jugosloven ću i umreti.

Ona je posvećena svim onim Jugoslovenima čije grobove znamo i ne znamo, svim onim DRUGOVIMA.

P.S. Vama koji me već nazivate izdajnikom ili zlikovcem a niste ni pročitali knjigu, želim da kažem samo jedno. Ako ste vi Srbija, Bosna ili Hrvatska ja sam definitivno i izdajnik i zlikovac, i ja i svi oni koji verujemo da ova knjiga može samo DOBRO da donese.

VI i MI nikada nećemo biti isti, mi nikada nećemo biti na istoj strani, uvek će nas deliti krv Principa i njemu sličnih koja je prolivena da bi se stvorila Jugoslavija kao što će nas deliti i krv onih, koje ste VI i slični VAMA, pobili da bi je srušili.

Elektronski primerak knjige “Mrzim svog brata” (E-book)

Dragi prijatelji, primetio sam da dosta vas umesto štampanog želi elektronski primerak  moje knjige.

To nisam očekivao, ali to je verovatno posledica ovog novog doba za kojim ja očigledno kaskam 🙂

Da bih vam olakšao ostaviću link sa kojeg direktno možete da BESPLATNO skinete elektronsku formu knjige identičnu onoj koja je otišla u štampu.

Na drugom linku ću vam ostaviti i koricu koju smo uradili kako bi da kažem uslovno rečeno imali celu knjigu u elektronskoj formi.

Hvala vam još jednom svima na svemu što ste uradili za mene. Ovih proteklih nekoliko dana su zaista bili možda i najlepši u mom životu.

link do knjige   https://drive.google.com/open?id=0ByismsjbT993SUQtbjVwOUZrc2s

link do korice   https://drive.google.com/open?id=0ByismsjbT993UG5UYXRRYXJSZXc

P.S. Ukoliko želite da podelite ovaj post na vašim blogovima ili društvenim mrežama kako bi knjiga stigla do što većeg broja ljudi, slobodno to uradite, ukoliko želite naravno.

Želim vam svu sreću dragi moji prijatelji.